Браство

ЈУЖНЕ ГРАНИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА 1714

бов; али мислим да ће и ово, што сам навео, бити довољно, да покаже: да је у Српству жива успомена о нашој владавини у Маћедони и; да је Маћедонија део старе славне српске државе и народ њен — потомак евојих предака. Ово тврђење поткрепљују и очувани споменици. Докле год је допирала у старо доба наша власт, овуда ву владаоци и народ оставили непобитне доказе евоје побожности и образованости. У Скопљу вазида Немања Св. Арханђела Михаила. У том граду и околини основа. краљ Милутин неколике задужбине, као Тројеручицу, св. Ђорђа, св. Костантина, св. Никиту; овим њих: «св. Богородицу 'Трескавачку, св. Ђурђа Наторичког, ев. Ђурђа у Кичеву и св. Ђурђа дабрског. Он је обновио разрушени Хилендар, који подиже Немања са синовима. У еред Цариграда на Хиподрому сазидао је дивни храм, многе дворове и гостионице за бедне и невољне. У Солуну имађаше. цркву ев. Николе и ев. Ђурђа; у Јерусалиму је подигао храм св. арх. Михаила и Гаврила и слао богате дарове синајеким манастирима. Осим поменутих богомоља Милутин је у отаџбини сазидао још многе друге, и био ктитор многим црквама на земљишту, које је од Грка освојио, међу којима нарочито угледно место заузима и обитељ св. Јована Манакејског близу Сереза. Штипљанеку цркву св. Арх. Михаила подиже Хреља Крилатнца. Он је зидом оградио ев. „Јована Рилског, и у том манастиру кости своје оставио. Лесновски храм св. Ајанђела, задужбину Душанова шурака Оливера огласи скопљански збор 1347. као злетовску епископију. Архиљевачку цркву ев. Ваведења у жегљиговекој (кумановској)