Браство

112 ЈУЖНЕ ГРАНИЦБ ДУШАНОВА ЦАРСТВА

области озида Дејан, зет Душанов, а његова жена царица Евдокија џи син Костадин дадоше је у баштину Хилендару с црквом Госпођиним пољем у Велбужду (Ковтендилу) и св. Николом у Норчи (близу Куманова). Дечански и Душан подигоше знаменити Дечански манастир и чувену цркву св. Арханђела; дЗерзевски храм и св. Димитрије скопљански задужбине су краља Вукашина пи његовог сина Краљевића Марка. Св. Прохора Пчињског обновио је славни кнез Лазар. Душан борављаше у Призрену, Скопљу, Прилипу и Скадру; његов брат Синиша помицаше своју столицу из Јањине у Костур п Трикалу. Над Струмицом најпре заповедаше Хреља Крилатица, после, у том траду па у Велбужду, Жегљигову, Трну, Кратову и у свој североисточној Маћедонији становаху Дејановићи. Велес беше град Јована Оливера, који је управљао још Валоном и Канином. Вукашин је господовао околином прилипском и битољеком; у Серезу је становала царица Јелена и њена кћи превисока краљевна, ктиторка манакејске обитељи, док још не пође за Дејана. 'Том облашћу управљао је Богдан. Вопхна беше у Драма, међу Родопама Мрњавчевићи и деспот Момчило. И још беше многих других управника мањих и већих по пространим земљама јужне српске државе времена Душанова.

Кад дакле предање и споменици очуваше право сриског народа на Маћедонију од заборава и непријатељских нападаја, овом чланку остаје да осем поменутих доказа покаже: како се ширила српека власт по Маћедонији, нарочито колики је бис обим српске