Браство

116 ЈУЖПЕ ГРАНИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТБА

Милутин је оставио неокрњен овај прираштај у наслеђе сину Стевану; али унутрашње буне и преврати, што настадоше у грчком царству, а у које се и Срби умешате, учинили су, те ове покрајине беху спорно земљиште између Срба и Грка еве до Душана. У боју, који се беше изродио између Старијег и Млађег Ан:роника око престола (1321.—1328.), српека војека под управом Хреље Крилатице беше под Серезом, у намери, да помогне (Старијем Андронику прстив млађег, кад одељења последњега продираху већ преко Охрида, пленећи Србију. Докле су Грци допрли том приликом и после, кад се Андроник Млађи утврдио на престолу и у договору е бугареким царем Михаплом Србији рат огласио, могу показати наши извори ондашњег времена. Пошто је Дечански потукао Бугаре на Каменчи (1830.), повратио је од: Грка Велес, Просек, Штип, Црешће, Добрун, пределе средњег Вардара, већином на дееној обали.

На левој страни Вардара освојено земљиште такође није могло остати неокрњено. Ако узмемо да су тлавни сукоби између савезне војске Стеванове и СОтаријег Андроника против Млађег поникли у серској и волунској области, и одатле се бојно поље пренело на запад, и ако се још сетимо да је Душан првих година своје владе морао освајати и град Струмицу, онда би овако, приближно тачно, могли одредити границу на крају владавине Стевана Дечанеког. Она је промицала водомеђом Брегалнице и Струме, сеилазила на вајрдарску клисуру испод града Просека, савијала око покрајине Морихова, остављала западно битољеку котА с