Браство

118 ЈУЖНЕ ГРАНИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА

стир, коме је намењено, али очуваном својом садржином обележава евоје метохе области ЊШрне, Охридског и Преспанеког језера, те е тога може послужити као други доказ из првог времена Душанових освајања по западној Маћедонији и источној Арбанији.

Јула 17-ог године 1341. умро је Андроник млађи, оставивши бригу око васпитавања и чувања младолетног сина Јована жени Ани и двороуправнику Кантакузену. Кантакузен је гледао да се дочепа престола, и с тога је настала дуга борба између њега и царице Ане. Душан је умео да се користи овом задевицом. Док је Кантакузен, потиснут војском царице Ане и њеног војсковође Апокавха, узмицао из Тракије и јутоисточне Маћедоније ерпекој граници, дотле је српека војска 1342. већ опсађивала Водену. Душан је пре тога нападао на овај град, одакле се без успеха морао вратити дома, очекујући другу згоду, да њиме овлада.

Исте (1342.) године оде Кантакузен Душану у Скопље у жељи, да утврди с њиме савез против царице Ане, и да му Душан помогне, да (се попне на царски престо. Из Душанових предлога у њиним претоворима најбоље се види: на које је земље на источној страни Вардара полагао право српеки владалац, као на покрајине, које су некада припадале српској држави. Душан тражи од Кантакузена да му преда у накнаду за помоћ у рату еве градове од Христопоља (Кавале) до његове границе, а то су предели, над којима је краљ Милутин управљао. На послетку обе се стране сложише: Кантакузен оставља Србима гра-