Браство

ЈУЖНЕ ГРАНИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА (19

дове, које је Душан дотле освојио, а Душан ће као савезник помагати Кантакузену у борби « царицом Аном. Поведе се речи о Хрељи Крилатици, који за живота цара Андроника напусти српску државу, одбеже Грцима и у последње време беше на страни Кантакузеновој. Душан је захтевао од Кантакузена да му преда Хрељу, а Кантакузен се устезао. У очи дана, кад је требало уговор клетвом притврдити, стиже Душану писмо од Хреље, у коме га мољаше за опроштај; а себе и одметнуту крајину у поречини Струме ставља под његову заштиту. Око тога поново се поведе 03 биљан разговор. Душан сматраше и град Мелевик, што та Хреља беше отео од Грка, као српски град, који му по уговору припада, а Кантакузен наваљиваше да буде онако, како је уговорено пре Хрељиног пиема. Одлучна Душанова реч решила је ову ствар у сршску корист. Меленик остаде под Душановом влашћу, као и многи други, дотле освојени градови. По свршеном закључку уговора, који није могао бити по вољи Кантакузену, Душанова владавина на истоку помаче се нешто ближе старим границама на горњој и средњој Мести, обухвативши струмеку област е градовима: Мелеником на истоку и Струмицом на западу, а на југу е природном границом, коју планине обележавају. Само под тим условом могла се кренути помоћна сршска војска на крају лета у два правца — серекој крајини и Водени. Прво одељење није могло напредовати због болести, која га је сатирала, а друго беше срећно, да освоји Водену.