Браство

20 ЈУЖНЕ ГРАНИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА

По свој прилици та недаћа и суревњивост Кантакузенова према Душановим освајањима учинише, те њихов савез постајаше с дана на дан све лабавији. Кантакузен није више бирао вредства, којима ће да нахуди Душану, а Душан је и поред тога све успешније напредовао. После дугих ратова у серској области, коју ни Турци, нови Кантакузенови савезници, не могоше одржати, ова покрајина и Драма дођоше под власт српскога краља у Октобру 1345. Поеле освојене Маћедоније Душан је могао, покоривши и неколике земље на западу, 0 чем ће ниже бити речи, прозвати се „царем Срба, Бугара, Грка, Арбанаца“ и т.д., јер освајања на југу беху стекла одређене границе.

Али зато опет не треба мислитп да су престали ови изгледи на даље ратовање и ширење земље. Проглас српског царства био је одеудни глас моћнога суседа, који претијаше опетанку грчке државе, па опо на управи Кантакузен или Палеолог. Политика је могла по кад кад приближити противне стране, али не и здружити их и помирити. На истоку нове српске границе, на водомеђи притока Месте и Марице, а на Родопских горама што се пружају Јадранском мору беху земље Момчилове, који у Ксантији имађаше престоницу. Чудновато је и загонетно, што овај Кантакузенов човек устаје против езога патрона баш у оно време, кад се Душанова војека прихватила Милутинових граница на истоку. Кантакузену је пошло за руком, да победи Момчила, али му турска сила не поможе да спречи Душанову војску, да не продре до средње Марице (и ако је једном и потукла); нити му могаше