Браство

196 ДУР ДЕЛИЈА ИДЕ ПАНТЕЛИЈА

то нека остане за ујутру; ви сте сада уморни од пута; изволите овде у моју собу, те се малко одморите !

— Хвала, оче намесниче, рећи ће просесор: — немам се кад одмарати. Пасоту ми истиче рок; него вас молим да видимо још вечерас све што се може видети!

— Са свим по вашој вољи ! — настави Партеније, и пође е путником у цркву.

Манастир Боговођа био је на гласу са свога богаства; али је 1813. страдао: запаљена је била црква, и ћелије су изгореле са свим. Данас је црква нешто оправљена, ћелије су начињене нове од чатме, и свега имају само четири собе.

Учени професор, разгледајући сву ту велику сиромаштину тога чувара на мртвој стражи србињетва, махну главом и рече:

— Е, мој оче намесниче, да ви видите наше манастире у славноме Срему! Оно су манастири!

— Верујем, високоучени господине, одговори Партеније, чисто правдајући се за спромаштину своје отаџбине: — ви сте тамо у царевини, а ми смо овде на великој муци и на страху; тек смо ипак у својој кући.

Сунце већ зађе за гору, сутон паде на земљу; на пољу се осети вечерња влага. Партеније понуди госта у своју ћелију, где ће и преноћити.