Браство

ДУР ДЕЛИЈА ИДЕ ПАНТЕЛИЈА |

"2 ~

У Партенијевој соби гораше само једна воттана свећа. Она слабо осветљаваше повелику просторију собе. али се, при свем том, путник чисто убезекну, кад виде о зиду, више Партенијеве главе, читав арсенал оружја, па ће, малко зачуђено, упиштати:

— Чијејето толико оружје, оче намесниче :

— Божје, па моје, одговори духовник, осмехнувши се, и смагнувтпи малко раменима.

— А на што вам, кад свјашченик не сме бити ни птицеловац, упита он даље '

— Остало ми је од млађих година.

— А у младости сте ловили

— Јесам; ловио сам...

— А шта сте ловили!

— Како кад: тице, зечеве, срне, вуке п... Турке!

— 0Ох, ох! Зар сте ви и војевали '

— Та јесам.... Него, високоучени господине, ви сте уморни: ратлишите се, и прилезите малко, док ја одем да видим шта ли се спрема за вечеру!

То рекавши, Партеније оде из собе.

Магарашевић, оставши сам у соби, не могаше седети, него узе свећу, принесе је к зиду, на ком виси оружје, и разгледаше свако парче, али ни једно не емеде узети у руке.

А о зиду виси једна дивна шешана, са еребрним карикама и свилепим ресама кундаку око врата; даље — кубурлуци, са два сребрњака (кубурњака); нож јатаган; сабља сребром окована, и на њеним сретрним корицама урезан је чудан запис: „Дур делија, иде