Браство

128 ДУР ДЕЛИЈА ИДЕ ПАПТЕЛИЈА

Пантелија! Најпосле, висе кесе Фитшеклије, еплајп, арбија, мазалица, машице и још неке дрангулије, за које је тешко управо казати за што ву. Преко свега тота пак висе једне узане дивне тумадинеке тканице.

Још се Магарашевић не беше сит нагледао овога сјајнога оружја, а собња се врата отворише, и духовник, накашљавши се, рече:

— Господине професоре! Ако је по вбљи, изволите за мном у трпезарију, да повечерамо што је дао Бог!

Гост иселуша; и, кроз неколико минута, смерна манастирска трпезарија оживе од звеке ножева, Виљушака, и од разговора.

Сва вечера беху ова проста јела: најпре, уз ракију, сир п црни лук; за њим кисела чорба, па слатки купус с месом и, најпосле, јагњеће печење, које се заливало прекрасним бајевачким вином.

По вечери, Партеније и Магарашевић, пошто испише и „исполоканије,“ оставише трпезарију, и пођоше у ћелију, где ће спавати. Партеније удари у длане; дође његов ђак, коме он даде кључ и нареди да наточи вина из „онога бурета до зида,“ да опере чаше, па да донесе к њима двојици у пољу.

— Оче намесниче! — започе сада Магарашевић: — ми смо лепо и јели и пили: свега смо задовољни; него бих вас молио да ми причате: како сте, у своје млађе доба, руковали овим сјајним оружјем: