Браство

ДУР ДЕЛИЈА, ИДЕ ЦАНТЕДИЈА 129

— Драге воље, високоучени господине — одазва се Партеније: — само се бојим, досадићу вом '

— Ни најмање; ја путујем да што видим и чујем, а одмараћу се кад се вратим у Нови Сад!

— ЏШристајем, рече Партеније, и диже се те намести постељу себи и госту: — Али морам почети мало из даље.

— Одакле год хоћете !

— Ја сам се родно у селу Брезовцу, под Венчацем.

— Чини ми се, рећи ће професор, да ми је то село остало у лево, кад сам прошао кроз Бању '

— Управо тако, додаде духовник.

— Деге даље, молим вас; али немојте заборавити казати ми: шта значе оне речи на сабљи: „Дур делија, иде. Пантелија !“

— Па, господине, тај запис, и оне тканице што висе преко оружја, највеће су благо у мом прошлом животу, и најслађе сећање у садашњем!

— Е, врага: упита Магарашевић, и на ново баци очи на сабљу и на тканице.

Ђак донесе боцу вина и чисте чаше. Наточивши вина у чаше, он и чаше и боцу на послужавнику стави пред свога духовника, па се удаљи,

— Као што вам рекох, ја сам се родио у Брезовцу. понови Партеније, и пекапи чашу.

— Овај не уме даље од Брезовца, помисли проФесор, па и сам своју прекрете.

БРАСТВО 9