Браство

сл ГАЛИША ТРАЈИЋ 1

ђари потискују нас из дана у дан. Али се таја опет учило мало, па се мало што и знало. Биће да је у томе и кривице, највеће, што не можемо да издржимо утакмицу 6 овим странцима, већ где нам се они примичу, ми се одмичемо... У српекој школи учило се само нешто читати, писати, рачунати, па и то тако споро и невешто, да је трајало по више година, док се вавладало и само срицање. Глита је био даровит дечко и врло марљив, те је и напредовао доста брзо, услед чега ву га опет сви волели, највише пак његови родитељи и учитељ му. Отац му се звао Јока (Јован), а мати Перка (Пелагија).

Пошто је изучио српску школу, преда га отац неком тамошњем имућном газди у елужбу, да му чува свиње. СОпромах отац радовао се од свег срца, што не мора издржавати сина о своме хлебу, а да га и даље школује, није смео ни помишљати. Узалуд му је учитељ толико реди казивао, како би од Глише могао „славан човек“ постати! — — —

Тако је ето Глиша постао чобанче, и сад је тужан, врло тужан...

На ливади је тако лепо! Никла ситна трава, никло шарно цвеће. Још се рана пролећа долећу тице певачице, долећу теве, те певају умилне песме премалећу. Људи весело иду у поље на рад, деца се лоптају, само Глиша, пун туге, јада јаде.... Немарно је пребацио

БРАСТВО 10