Браство

154 ГЛИША ТРЛАЈИЋ

При „еловено-српској“ штампарији у Бечу добио је Глиша службу, и живео је за то време доста добро и задовољно. После се штампарија прода, а он је имао гледати на коју ће страну.

Јрпеких гимназија, реалака, учитељске школе, велике школе ит.д. није било тада у нас. Ко је хтео од своје науке да живи, морао је или учити децу туђих народа или, што је још понајбоље било, поћи у Русију, па бар еродном народу бити од користи.

Једно од двога имао је и Глиша да бира. Ком ли ће се приволети царетву '

КУ

Неко време провео је још у својој домовини, учећи децу мађареких великаша, али најпосле ипак увиде да му од такова живота нема користи и напретка, ни њему лично, ни ерпеком роду; стеже срце и оде у Русију, год. 1796. Својим пријатељима правдао се доцније за овај корак, којим оставља своје „драго отачаство, драгоцене пријатеље, сву утеху расплаканог срца свога,“ жалећи се љуто на невољу, у којој бејаше. „Кељезна нужда и страшна сиротиња узеше ме из предела дражајше очизне; оне преодолеше моје срце, које се дуго с њима борило и покорише ме сили разума, који је над њима победио !“

И ако су Глиши у прво време обећавали у Русији најлепша места, кад је већ једном тамо био отишао, није му баш запала кашика у мед. Морао се добро