Браство

ГЛИША | ТРЛАЈИЋ 155

подухватити, ако је хтео да доспе до чега вишега. Од год. 1796. па до Јуна 1800. живео је у Москви, када се врати у завичај, да походи своју матер, а почетком Новембра исте године јавља се из Петрограда. Ту је живео испрва врло оскудно и брижно, учећи децу племићеких породица. У писму од 30. Дец. 1800. јада се једном своме пријатељу на судбину. „која га неће никад престати гонити с једног краја света на други“. Тек пошто се својим радом и понатањем толико истакао, да га је околина упознала као учена човека, почео је све више напредовати. Лепо вели наша пословица: „добар глас далеко иде“. Глас Глишине учености и доброте допао је најпосле и руском цару. Његовом вољом и вољом руских министара постављен је Глиша за професора историје на петроградекој великој школи, на тако званом „Педатогијеком Институту,“ почетком 1803./74. школеке године. Након још две године, 31. Авг. 1806., унапређен је на истом, али преустројеном заводу, на новоуређеном правословном вишем училишту, толико, да је могао са својим положајем потпуно бити задовољан. Поверили су му најлешшу и главну науку, која се учила у тој школи, „енциклопедију права.“ А године 1511. постане проФесором на универеитету у Харкову.

Било је у другој половини Јуна, 1503. Пола села Мола дигло се на ноге — у сватове. Удаје се Наника Трлајићева, Глишина сеетра од стрица. Сватови су на селу вазда као нека општа светковина, на коју се искупи све што је младо и весело, па уз њих и стари, колико да уживају у раздраганој младежи. Два