Браство

1УЈ ОТОКА ПОЗБАЈИАНЈЈА.

повест о младићу Милорадовићу извршена на најбољи начин и с најлепшим успехом.

Младић Херцеговац упиван је у школу, обучаван и надгледан као најбољи међу друговима; данисуму нарочити учитељи за језике и за вештине; чињено је све, да напредак буде потпун и поуздан. Сам цар, кад би год походио школу, свакад би се известио о раду и напредовању младога Милорадовића. Директор школе јасно је читао на цареву лицу: колика би му радоет длла, да тај младић изиђе честит човек.

После школе, Милорадовић је ушао у војску, и отишао на Кавказ против Шамила. У тој практичкој школи за руске официре, он је дошао до чина пуковничкога. Утишање маџареке буне донело му је, по предлогу Паскевићеву, чин ђенерала.

Поред лепога напредовања у служби, Милорадовић је био и иначе лепе среће. Оженио ве по вољи лепом и богатом девојком из Москве; Бог им је даровао красан пород; имали су доста пријатеља и знанаца, и уважења евуда. Није шала царева милост; на кога се цар само осмене, ономе еви дворани капе скидају. За овог Милорадовића би се могло с правом рећи оно, што некад веле наши стари:

— Срећан од девет дедова!

ж Ж Али нема лица без наличја; онако, како је с поља, није свакад и изнутра. Ко је дуже живео с Милорадовићем, опазио је да он, поред свеколике среће у