Браство

КО БРСНО ИМЕ СЛАВИ, ОНОМ И ПОМАЖЕ 152

Па он пусти војводу Тодора, Пусти њега Петру Мркоњићу, Пусти г' Петар на Бога на јемца; Оде Тодор тамо на чаршију, На чаршију тамо међ' трговце. У Тодора нигди ништа нема, Разма једни ножи позлаћени. Сребрни су, пак су позлаћени; Он изнесе ноже међ' трговце, Трговци му цијенили ноже:

Та један му два дуката даје, А други му три дуката даје, Трећи смисли и Бога и душу, Те му даде четири дуката. Дукат узе леба бијелога, Други дукат вина и ракије, Трећи дукат еваке ђаконије

И убаве оне јасне свеће,

А четврти дукат оставио,

Да дарује сужње по тамници Ради Бога и креног имена. Па је Тодор ужегао свећу, Џа отиде доле у тамницу,

Те ставио сужњем вечерати. Вечерају, пију вино ладно, (етише се лепе елаве Божје, Уста Тодор, у славу напија: „О убава, лепа славо Божја! „Свети Ђорђе, крено име моје! „Опрости ме тамнице проклете!“