Браство

КО КРСНО ИМЕ СЛАВИ, ОВОМ И ПОМАЖЕ

Теке Тодор у славу напија,

У то доба јунак пред тамницу! Пак дозива војводу Тодора: „Чујеш брате, војвода Тодоре! „Оди к мене, брате, пред тамницу, „Да ти кажем до две до три речи.“ А беседи војвода Тодоре: „Опрости ми, незнана делијо,

„Ја би каил пред тамницу доћи, „Ал је пуста синоћ затворена, „И кључеви двору однесени.“ „Оди к мене, војвода Тодоре, „На тамници отворена врата, „Отворена врата деветора

„И десето брава дубровничка,“ Тад' изиђе војвода Тодоре.

Шђед тамницом чудан добар јунак На витезу коњу зеленоме,

И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-калпак, За калпаком ноја птића крило, Те сен чини коњу и јунаку,

Да му лице не смагне од сунца; Пак Тодору јунак проговара: „Чујеш брате, војвода 'Тодоре! „Ти се дижи ноћас из тамнице, „Пак не иди покрај мора сиња, „Јер су честе у Латина страже, „Пак се бојим, да те не увате, „Већ ти иди преко горе чарне,