Браство
99
Лазар (радосно): (, нитај само светла кнегињице !
Милица (враголасто): Шта си се разговарао мало. час с твојим побратимом '
Лазар (збупи се): 6 мојим, мојим побратимом %....
Милица (као горе) : Гле ! Што застаде, кнежевићу ' Ти си истина „ћуталица“, али не преда мном. ба мном си свакад био и сувише разговоран....
Лазар : Јест, светла кнегињице... Опроста, али...
Милица (упада му у реч): Говори само, говори !
ПОЈАВА ТУ
Пређашњи и Даница.
„Даница (улети живо): ест, говори, кнежевићу, ти ковчежићу државних тајана! Је ли истина да светли краљ и мој отац намерају да ме удаду за нејаког сина Кангакузеновог' Ох, казуј, кнежевићу, преклињемх те !
Милица (за се): Од куд она дође — сад, кад му је тајна већ ал на уснама !
Лазар (за се): (), онај цвет — онај поменак, коме ли та је наменила '% |
" Даница (гледа их зачуђено): Шта вам је %! Кнежевићу се и не чудим толико, али се чудим теби, мила сестрице! Зар твоје сестринско срце не ће да дели моју тугу; зар је не разуме %.... Та помисли само — хоће да ме удаду за дете коме нема ни пуних дванаест година ! (Бризне у плач): Моје несреће нема под сунцем !
Мтлица (тешећи је): Драга и мила сејо! Осећах и разумем твоју тугу... али у овом незгодном чаву
| --