Браство

109

зове бити и наше. То је велика добит за нашу државу, а највећа је добит. што ће тако бити осигуране источне границе наше. Ја сам вољан да се боримо за чисто пријатељетво и за част витешку.

Кантакузен : То је права реч..... Да би пријатељство наше било чвршће и трајније, допусти, светли краљу ерпеви, да запровим овде пред евима милу кћер кнеза и великога војводе Оливера, лепу кнегињицу Даницу, за мога сина Манојла, царскога ми наследника, који ће кнегињицу ерпеку увести на престо великога Константина, на славу и понов њенога племена п народа.

Оливер (поклони се): Хвала, велики императоре, на тој милости. Дај, боже, да и то буде железна веза доброг пријатељства српског и грчког !

Кантакузен: У тој жељи и запросих светлу кнегињицу.... (краљу и осталима): Напоменух мало чае, славна господо српска, да су двојаке погодбе моје. Једне сте већ чули, саслушајте и друге.... можда ће вам се учинити боље... Драге воље пристаћу да се мирно раскрсти и она немила парба, што одавно траје између српске и византијске круне и све око оних градова, које су још раније отргли од империје твоји моћни претци, па и ти сам, светли краљу...

Угљеша (снажно): О том делу Македоније и о тим градовима нема више збора. Оно је већ одавно нала земља, и ако се око зидина оних градова још пуши крв наших првих војвода и јунака. Оно је наша земља, коју је јуначки отела српска мишица, српеки мач и топуз!