Браство

110

Алтоман: Зар би бе још могло порицати наше право на оне земље и градове '!.... Та грех би бло и повумњати! Сама она крв што је тамо проли из својих небројених рана наш седи јунак и витез Хреља Омућевић - Крилатица , завапила би пред Богом за страшну освету! — Наша је цела Македонија, била је наша и мора бити опет — цела, неокрњена !

Богдан (скочи и плане): Па и наша се крв тамо лила ! Залевали смо и ми евојом крвљу и македонске земље и друге покрајине, које својим јуначким мишицама подвртосмо под власт нашега краља. Држава му је сад толико пространа, да не ћемо ни осетитп ако наш светли краљ буде вољан и да поклони онај крај Македоније великом императору, као лепо уздарје за њихов савез п њихово пријатељетво. (Немир међу великашима.)

Угљеша, (скочи) : Та ја бих онога Чаба бјурио себи мач у срце, да не преживихм таку грдну срамоту !

Беликашт (на његовој страни): Не, не дамо градова ! (Немир у сабору).

Кантакузен (узнемирен Душану тихо): Светли краљу ! Саветници високог ти краљевства као да се не ће сложити !....

Душан : Императорско пријатељство велико је и мени драгоцено. Да је овде стало до самота пријатељетва, моје би срце прегнуло на страну великога императора. Али мој народ заузима прво место у срцу моме,... Помажући теби, светли царе, као своме савезнику , трошиће се зној и мука мога народа; 60рећи се уза те и крчећи пут твојој моћи и слави —

У (ТИ

фи 4784: