Браство

111

пролеваће се јуначка крв српског народа.... (0 тога ми мудровт каже, да ти, у најбољој жељи за истинским пријатељством, ставим ову погодбу. Сав део Македоније до Христопоља до наших старих граница, са свима градовима и градом Солуном, да буде својина моје државе, нераздвојни део мога краљевства. А пристанак твој, светли царе, да ве потврди светом заклетвом.

Кантанузен : (), моћни краљу ерпеки, тешко ми је и срце ми се крвави, кад само помислим да бих ве морао одрећи оних лепих земаља и градова, што беху бисер у круни византијској. Тугу моју олакшава још једино та утеха, што те земље и градове нисам изгубио ја, нето моји претходници.

Јелена: бОветли краљу и говподару мој, допусти да и ја, краљица сршека, прозборим реч у овом високом сабору, а у корист твога пријатељства е узвишеним императором. (Великашима:) Јавна тосподо И мудри саветници! Држава мога и вашега господара захвата својим границама с једне стране Муру, Драву, брзу Саву и тихо Дунаво, пружа се с друге стране од Јадранекота до Јегејскога мора пи допире на исток и југ до Лома и Вардара. Тако пространој краљевини није потреба да насилнички отима суседне земље, земље нашега пријатеља, чијим се пријатељством и савезом може поновити сваки народ, а највише српски народ, чувен са свога витештва по целоме свету.... И ја велим, славна господо, да нема ништа славније и узвишеније, нето борити се за част, понов и славу витешку. Велим -— да би нашем јунаштву, нашем