Браство

АИ ИМ и и еп У"

УН А Ат

„дицом, која је шумом обрасла и најпосле у полак је-

дан по подне обретосмо се пред „царском“ капијом замка , где шиба једна чесма, бистра као кристал, хладна као лед и толико јака, да би могла окретати један воденички камен. Више нас је тонуо врх планински у плавилу небесном, а доле пукла непрегледна равница и у Њој нека црвена хрпа посута маглом, а то је било Куманово. Чаробнијег изгледа нисам видео, али сам видео лепши изглед у Опољу на Шари, а живописнији изнад Јовања у Каблару и Овчару. Била је највеће сунчана припека. Ушавши кроз капију, пред нама се указа петокубна батал-црква, по висини налик на Дечане. Врхови су кубета пропали. У наоколо ве виделе рушевине и обаљени стубови. Стадо коза прибијало се у сенци, љ најнемирније су прескакале преко оборених мермерних стубова, тражећи хлада. На обропку леве стране горостасно су зијале у небеса две батаљене куле, а уза зид се прилепила нека мала уџера, где је седео на доксату у хладовини чобанин. Унаоколо цркве изведена је била ограда од зида, подигнута 1946. године за триста дуката, што је дала српска влада, да се загради манастир Матеич. Чини ми се да никад у веку нисам био толико гладан, Као онда. Чобанин притрча, да прихвати коње.

— Ко ви ти:

— Чобанин.

— Чије су то козе“!

— „Манастирске. Епитроп је чорбаџија Ђорђе из Куманова.“