Браство

126

вле толиког јахања хладна је вода била мелем,а кава — рајско пиће. Седећи и одмарајући се тако, спазих на левој страни, на узвишеном стогу, под вамим врхом црногорског венца, некакве рушевине, налик на град на Авали, изнад којих се дижу у облаке врхови планински.

— Шта је оно ' запитах стражаре.

— Батал-градиште.

— Унутра канда има некакав конак, џамија или црква '

— Несмо онамо били.

— А како се зове!

— Кале-Мата.

Кад вам чуо „кале-Мата“, дођоше ми на ум речи

ушанове, кад је граничио Дејанову баштину у земљи Жеглиговској, поклоњену цркви Архиљевици: „На Градинђ дблђ оу гороу прђко више Матећ оу чрбни Врх.... Та на обћ ОстрБвице....“ “)

— Коње !

Кад смо појахали, показах руком па замак Матеја : „Право онамо у онај батал-трад.“ Они напред, а ја за њима. У лево нам оста село Виница. Тада је владала говеђа куга. Преко једног села једва смо прошли од смрада, јер смо видели више од четрес стрвина воловеких. За тим смо бе спустили у неку думачу, из које св само небо види, па смо јездили путањама, планином, опет долином, па крутом узбр-

1) Моп. Зег. 144. Ово је она Острвица, из: које је Ми хаило Константиновић, Види Гласп. ХУШ.