Браство

133

јер је козјим ђубретом сва авлија затојаћена. Пред црквом коза разгурала ђубре с једне плоче, на којој прочитах овај натпив:

„Помени Господн фрава Божно поплано 615 егда придешн вљ улрствне твое.

вњ двто 7 р81“. (7119, т. ). 1610.)

Док сам најповршеније могас прегледати п бар по нешто записати, козе су изишле кроз капију и отишле у шуму, а сунце је давно било зашло за црногореки врх. Ја похитам из цркве, да бе попнем на једну читаву кулу, али сам се узаман мучио, није било лествица. Запитам козара: |

— Зар ти баш не знаш ништа шта је ово, ко је ово зидао и шта се прича '

— Не знам ништа, јер ја нисам одавде, него сам из Егри-паланке. Има доле у селу Матепчу кавурин Иван, много стар; он ће ти казати што тражиш. Из овог је села, а има му осамдесет година. Тамо доле врту на спахијеком гувну. Ту јен господар, па, само реци њему, да ти дозове кавурина Ивана, и он ће ти то учинити. |

Погледах на сат, било је 6'/, после подне. Помислих у себи: да бе све ово прегледа и запише треба ми најмање три дана. Дај да испитам хавурина Ивана, па кад од њега чујем ма шта, моћи ћу лакше после радити, јер ће ми дати ма каква упуства, да се знаднем оријентовати. Па како ће ми истећи крајем