Браство

134

Августа одсуство, означено у пасоту, ја ћу до године из нова да походим замак Матеич, и тада ћу све добро прегледати.

И заиста се кренемо доле у село Матеич пешке, јер је од куле правце низ брдо била така стрмен, да не би ни могли јахати. Спђемо у село и право одемо на гумно. То у осталом није било једно, него

три гумна. Свет је прибирао и развејавао шпеницу,

а господар из Скопља дошао са евојим пандурима и са два вина, па засео у хладовини са спновима: ду_ван пуше, а каву срчу. Пошто се поздрависио, поседамо и почесмо заједно пити каву, ја му пропричам како сам био горе у батал-градишту, а чуо вам да ту у селу има старац кавурин Иван, који ће знатд да ми штогод каже о градишту; замолим га, да ми добави тога старца. Он одмах даде заповест своме пандуру, да доведе „кавурина Ивана.“ Док је пандур нашао и довео „кавурпна“, мени је „господар“ казао, да је то његово село; да у селу има само 7 кућа „кавурских“, а остале су арнаутеке, па ми рече да у селу п сада има девет кавурских црквица од старине, али су сада батал. Једну смо веома малену

заједно и прегледали, али ништа нисмо нашли. Дође

и кавурин Иван. То је био веома стар, сед као овца човек. На моје шштање, одговори да он не зна ништа о батал-традишту. Мени се учини, да сеон боји Турака, па му рекох да се никога не боји, да је слободно казивати шта он зна. И „господар“ му то исто повтори, алион оста при своме: „Не знам баш

по ава А ва са ои САМ Со» дал“ 5" = ије

авио =