Браство

135

ништа.“ Мени се и сада чини, да је он много што шта знао, али није емео ништа причати,

Већ је сунце било село. Опростих се б „господаром“, па узјахасмо коње, да пдемо на конак у Куманово. Сниже Матвича прођосмо мимо неко пободено велико камење, где је било хришћанско гробље. По мраку дођосмо у Куманово мимо ону џамију која је покривена оловом цркве замка Матејиног. Ништа више нисам знао 0 „градишту“, него мл се непрестанце врзло по тлави име Басетино. То ми је био кажипут, да пронађем ктитора батал-развалина, а добро ми је дошла реч чобанинова: „Дарица Јелена,“

Један наш летописац вели: „Мати (Урошева) сада прђковђ рождђетво Богородици оу Чрљинме Горм веше

Кеглигова.“ Други опет вели да је царица Јелена са

својим сином царем Урошем довршила оставшу по Дутану нодовршену цркву „у Чрнои Гори“, храм св. Ботородице у замку Матеја, „посеже царђ Стефанђ 05 основалђ и недовршена 6%, ебмбртб о постизавтђ его.“ Јасно је, да је ово црква царице Јелене у замку Матеја. Али од куда овде Басета ' Ко је они шта је, да сме дизати у цркви царичиној споменик „своме

подружију '“

Мања ЈАМИ араса бе с:

Ево шта знамо о томе Басети.

После свота крунисања у Скопљу, кад је нови дар Урош на збору „чинио милости“ својима највернијим и најзаслужнијим властелинима и „даривао“ их у договору са државним збором, цар каже: „вса до бро оустровпоштоу ми по закону установљеном свечаснога збора“, како је установио мој светопочивши ро-