Браство

190

српске властелинске куће и да је била православне _ вере, кад је сахрањена у православној цркви.

Како нам летописац вели за цара Урота, да је био „прфизлиха милостивр.... И младих вавђте примао и љубио“, нема сумње, да је у броју оних, чије је савете. цар примао, био и Басета. А како се у натпису говори о „закону“, онда мислимо, да је Басета био пз броја оних, који су створили „Суд чаревога двора“, који ће судити управитељима царства, после трогодишње њине управе и коме ће давати рачун о управи и Финансијском стању. Шта је било с Трипетом, немамо никаквих података, а што се тиче Басете, види се да је он остао веран цару и царици ; види се да је живео у замку Матеја, где је царица „очајно“ проводила потоње дане свога живота, а она их проводила у једном селу, т. ј. у својој задужбини, у замку, где је на три године по емрти свога вина преминула, и може бити да јој је Басета очи заклопио и у великој цркви сахранио, што је било 7. Нов. 1371. године.

Шредајући „ово јавности не могу прежалити, што нисам добио прилике, да одем у замак парице Јелене, да прочитам и све остале натписе, који ће нам у многом обзиру помоћи да још боље објаснимо нашу историју 14. века; али ово износим на јавност, паће се наћи когод ко ће отићи у Матеич, који није далеко од наше границе и прикупити остале податке.

П. Срећковић.