Браство

ма ~ СЕ

ДЕВЕДЕСЕТ И ДЕВЕТ РАДОВАНА

(п0 НАРОДНОЈ ПРИЧИ)

Било једно село, веома сиромашно, назовимо га: Пламевица !

Плачевица је имала врло мало зиратне земље, а „врло много стена и камења; имала је мало горе за грађу по за горпво, а много голетћ и прљуша које "се обично зову: козомори; мало живих извора текуће. _ воде; а много кишнице, која се нагло слива, ваљајући често дрвље и камење.

У том селу бејаше врло тешко живети. И Плачевичани се нису раселили само за то, што, кукавци, нису нитде знали бољега места; а и ттто им је било жао оставити гробове својих отаца и дедова. Где ко _ никао, туна п обикао! — па

ж ж

Живећи у такој оскудици и немаштини, Плаче· вичани нису никад били весели, него“ увек невољни и плачни. Никад ве, причају, у Плачевици није чула свирка, ни песма од весеља; нити је икада ко 1 коло да игра у том селу!