Браство

о а И

|!

1

Пе ЗЕ Ри" 1 У Пау У > У а". У + _ К У

139

Како је људма био живот плачан и невесео, тако ву ими имена била плачна и невесела. (Ове су то били некаки: Ђукани, Јадани, Кукани, Лелеци, а ни једнога Радована ни Веселина !

. — да што у вашем селу нема имена Радована 2 упита једном лаљни путник једнога Плачевичанина.

— Има, али врло ретко, одговори сељак: у нас прође по читавих сто година од једнога Радована до другога,

А за што то:

— За то, што ву Радозани онде где је весеље и радовање; а наше село не зна за радовање. Па, ако се баш некад и Плачевица обрадује: тада се и неком детету надене име Радован !

— Онда су у вас Радовани ретки рече путник.

— Ређи готово него беле вране!

ж ж

У Плачевици беху два рођена брата: Плачко и. „Лелек. Као сви други, тако и ова два брата беху

спромаси. Али ипак они пмаху једну њивицу, готово најбољу у селу. Браћа су ту њивицу заједнички орала, те се, како тако, хранила хлебом. У једно време удари у њих нека добрина: почеше се свађати и глотити, док се, најпосле, и поделише, Њивицу своју разделише на две равне поле.

Од тога времена, Плачко је со своју полу, а Лелек своју.

И опет су живели братски.