Браство

КЕ ђе. Ае

143

чом ; западно: Шаранцима и Језерима; сјеверно: окрузима пјеваљским и пријепољеким.

Могло би се претпостављати, да је Колашин био у једној од тијех старијех жупа, н. пр., у комеској. Али расправљање тога пштања не иде у овај опис, који је намијењен „Братству“ друштва Св. Саве према друштвеном програму.

Колашин се дијели на горњи и доњи, и био је до потоњега рата 1876—78. год. густо насељен. Цио приједјел испресијецан је у накрст великим и густијем шумама; а између њих негдје равнице и пољица, а негдје ливаде и сјенокоси, испреплетени рјечицама, изворима п потоцима. Мјесто: здраво, пашчо и веома сточно. За говеда и овце особито је добро.

Колашин је од Немање, или од друге половине 12. вијека био саставни дио Рашке, или сршске Немањићске краљевине; од 15. в. — Херцеговине; а за вријеме турске владавине, такођер у тој области, засебан округ ; за тијем са Шаранцима и Морачом за неко вријеме у управној заједници е Бијелијем Пољем, па с Пријепољем до 18821. г.

Морача се, послије много проливене српске и турске крви, најпослије ослободи п с Црном Гором сједини 1821. г.

Доцније Али-пата Ризванбеговић, заповједник херцеговачки, одузме Колашин и Шаранце од При-

"_јепоља, и дода их Пјевљима. Тако је и до данас 6

њима у управној заједници доњи Колашин с десне стране Таре, што је остао у турској области изван најновије црногорске границе послије 1878. год., а