Браство

144

торњи је Колашин с обје стране Таре са Шаранцима, Језерима, Дробњацима и Пивом по берлинском уговору припао Црној Гори.

Колашин је и онда, кад није био управно за-

себан округ, имао вавијек по старом племенском оби-

чају својега племенског покрајинекога главара. Обично "су бивали из куће Мушовића , као једне од Најстаријих у Колашину. А породичног главара има свака већа породица. За средишњу власт Колашинци нијесу много марили. Свагда су били самовољни. Али-паша Ризванбеговић елао је ћа и војску на њих, да их укроти.

Доњи Колашин, што је у Турској, није захватила аустријска окупација.

Колашин је српско јуначко племе, око 1000 кућа, а од 6 до 7000 становника, од којега сепо несрећи, више од половине истурчило; особито у 16.и 17.в. Колашинци су у опште: одрасни, крупни, коштуњави, снажни, отресни и издржљиви. Сваки се од њих по'знаје по пушци и десној руци, Сви су јунаци на крајини. Осветљиви су до зла бога! Задану ријеч и вјеру тврдо држе. — Обичаји су им српски, као и у осталијех Херцеговаца. Српеки језик јужнога диЈалекта, чист и правилан. Говор одрешит, течан, ведар и неисцрпан. У свему имају најчистији српски тип.

По нека кућа сршеска из Колашина досељавала,

„се у Србију и прије и послије устанка за ослобођење. Тако је и српека одлична породица Петронијевића у Биограду старином из Колашина.