Браство

ПИР РИРР.

173

Ко се само о себи брине, тај се навикне да се ослања, само на себе вамог. У колико нам је већа љубав према, људима, у толико се племенитније понашамо према њима, ита љубав пријатно нас води ка врлинама. Само и један поглед на жену и децу своју често је ч0века одвраћао од рђавих дела, која би без породице одмах и без размитљања учинио. Љубав нежно управља, човечја надања и жеље к небу и вечности, А ко верује у Бога и вечност, па се труди да их ееи достојан покаже и да испуни своју високу одредбу, угледајући се на живот свога Христа Спавитеља, зар тај може бити у истини несрећан % Какав страх или који ужас може да обузме или да узнемири онога, који је убеђен, ла је све што се дешава и што ће ве дебити управљено ради његовог добра '

Домаће бриге доносе и домаћу срећу и благостање. Који би човек желео да проводи са свим безбрижан живот% Ко нема брига, нема ни жеља, но докле живимо, жеље сачињавају један део наше среће. Због тога и добро је и корисно је да желимо, јер желећи ми избегавамо леност, која је морална смрт пре времена. Велику срећу човек налази у паметном употребљавању земаљеких блага, а највећу срећу, душевну срећу, налази у себи самом и добива је ереством врлина.

Бриге увећавају благостање и врећу у кући им породици. Небрига о будућности упропашћује кућу. Ко мисли само о дневним стварима,а никако не размишља и 0 последицама својих дела ; ко за љубав неког тренутног уживања заборавља на све остало,