Браство

РАИ И ВЊЛИ УН АНИ у

174

— тај будаласто трчи у сигурну пропаст. Праву радост на земљи ствара само срећно свршавање послова и предузећа, која човек предузима или ради боље среће или да би отклонио неке несреће. Срећа коју без нашег властитог труда добијемо обрадоваће нас много мање од оне среће, коју постигнемо својом памећу и својим властитим радом, јер у таквој срећи видимо своју властиту снагу и способност, а то нам опет донови пријатно уживање себе самог и свога достојанства. Ми волимо оно што својом бригом и својим радом стечемо, јер је то постало од нас, ми смо га остварили и оно, тако рећи, сачињава један део нашег живота. Тако и Бог воли и љуби своја еаздања.

Из свега што емо до сада казали излази да, у колико ву разновреније домаће бриге, у колико су чешће тешкоће и сметње које човек има да отклања од својих милих и драгих, у колико су заплетеније оне мале незгоде, Које домаћин има да побеђује, те да би својима пружио и дао неко задовољство и уживање, и у колико се више тражи размишљања , етарања, одважности, рада, озбиљности и реда, — у то_ лико су разновренија, већа, силнија и истинитија уживања п насладе које долазе отуда, што је домаћин срећно све савлађивао и поститао што је желео. Човек живи двојином више, гледајући евоја дела, која посведочавају његову вредноћу, знање и снагу. Многе и безбројне витнице. које туђе око не види, за нас ву извори истините среће, и на послетку, ми у срцу дубоко осећамо да само домаће бриге доносе благостање у кући.