Браство

с ~

175

Кад је Говпод казао: не старајте се за сутра, тиме нас није хтео да овуди на нерад и леност, нити да нам препоручи безбрижност. А сам Спаситељ провео је цео свој живот на земљи у раду, трудећи се и старајући се не само о својим ученицима, него и о благостању целога људеког рода, а свагда је осуђивао немарност, безбрижност и леност. Он је увек препоручивао труд и говорио је: трудите се м молите се, потврђујући тиме ону стару божанску наредбу : са знојем лица твога јешћеш жлеб твој (Бит. 8,19.). Говорећи дакле: не брините се за сутра, тиме је Господ овудио опну неумесну бригу, која показује недостатак вере у Бога, па је и своје повледоваоце одвраћао од непрекидног старања за земаљске потребе, јер таква брига овлабљава благородне душевне силе и чини, да се човек не може да узвиси и над ништавостима земаљским.

Брига је корисна, јер ојачава наш разум и утврђује нав у врлинама. Напротив страшљиво нестокојство за будућношћу врло је убитачно, јер лишава човека одважности, убија му снагу и чини га неепособним да благовремено отклања неприлике, или, ако су оне неизбежне, онда бар њихове последице да ублажава и олакшава. Ко има одважности, тај је већ упола победио. Ко с одважношћу дочекује опасност, тај победно гледа на могуће недаће и несреће.

Победи себе, па ћеши свет победити. Буди умерен у својим жељама, па ће и твоје бриге саме по себи бити умереније и твоји ће ве трудови смањити. Неограничено љуби врлине, па губитак ништавних 2е-