Браство

Ти беше тежња Немање славног,

Из оног доба, дичног и давног,

Кад су се Срби, у својој сили,

Још за јединство своје борили;

Кад се стег српски поносно вио, Маћедонијо !

У теби Душан задоби славу,

И стави себи круну на главу;

У теби беше Душанов престо —

скопље му беше престоно место.

Ту је и закон Србин добио, Маћедонијо !

Ти беше алем цара Душана;

Ти беше земља Југа Богдана:

У теби Хреља задоби врила —

Та, ти си некад на гласу била !

Вес'о се поклич по теби вио, Маћедоћвијо !

У теби беше Момчило славни,

Ког памти песма из доба давни';

У теби Прељуб витешки влада;

У теби беше сила и вада —

Вес'о се поклич по теби вио, Маћедонијо !

Велес је некад друкчије сјао, Кад је Оливер њиме владао, А Солун беше страх за Турчина,