Браство

175

извезена либадета — у томе правцу има правих вештачких радова — а на глави фес.

Јела су им скоро као и у Орбији с том разликом, што у њих нема масти, него је масло, што у нас свињска маст, а с тога, што за турског господства нису смели држати свиње — коран забрањује Турцима свињско месо — па су се на масло тако навикди, да им је укусније од свињске масти.

Дружеван је живот врло развијен. Целе зиме су скоро свако вече „сијела“. Искупе сепо неколико породица код једнога домаћина па се ту седи до неко доба. На дневном је реду пршута — суха говеђина — вино, кава. Старији пуше и разговарају се о озбиљним приликама, а омладина пева, игра и шали се, Богатији зовну и Аустријанце, да им покажу, како знају богато и господски угостити своје званице; таком приликом се обично износи и хладна вечера око поноћи, баш као у Паризу.

0 великим празницима иду један другоме у походе, да честитају празник. Питао сам их: од куд им тај обичај“ Рекоше ми: у старо доба, кад не беше ни цркве, ни попова, ни календара, похађали су Срби један другог, да се подсећају, е је тога дана тај и тај празник. За моје године искуписмо се нас петнаестина (беше ту и старијих људи) о ускрсу по вечерњу те до мрака обиђосмо десетину кућа, и у свакој отпевасмо „воскресеније“ и „Христос воскресе“; онај, који је од вајкада слободно вршио своје црквене обреде, не може веровати, како смо ми својом тадашњом посетом обра-