Браство

176

довали сваког домаћина, и како нам је, прочастивша нас својски, од срца благодарио, као да смо му бог зна какво добро учинили.

Згодно ми је, да овде напоменем и ово. ( Богојављењу носила се литија на „јордан“. Више Сарајева на пољаници међу брдима има некакав извор, за који Сарајлије верују, да је у вези са Јорданом у Палестини; отуда му име; на томе се Јордану свети вода о Богојављењу. Те године се тек други пут свечано носила литија на Јордан, Искупили се сељаци са свих страна из околине па се бацили у свечано рухо. Чисто човек од радости да заплаче, кад их види, где се отимљу, који ће уграбити ма и најмању црквену заставу, да је понесе. Беше на окупу до две хиљаде људи. Пред литијом је ишла војена музика и свирала веселе маршеве, у средини певци и свештенство певају: „Глас господен на водах“, а за њима се дао народ мушко и женско, старо и младо у разнобојном шаренилу. Све беше весело, све задовољно, и ако је зима стегла, да камен пуца. Ја сам и по другим местима видео многе оваке литије, али нигде не видех оваког одушевљења, оваке оданости, оваке љубави према обредима нашег православља.

Славе се држе као и у Србији. Пало ми је у очи, да једна породица слави св. Саву. Ручавају за ониском совром седећи на столичицама или миндерлуцима ; на свакој такој важнијој гозби зна се у напред ред јела, јер је исти у свакој кући. Сећам се, да прво долазе целе куване кокошке па