Браство

178

бележим овде неколико песама, које, чини ми се, нису нигде забележене. ;

Ферман дође из Стамбола, бујрунтија из Сарајева :

да се пишу јеничари,

јеничари млади Травничани; кад то чуше јеничари,

јеничари млади Травничани, самур-ћурке поскидаше, загарије') огрнуше,

кајсарлије“) поскидаше, кајишлије“) притегоше.

кад су били низ СОјемеће равно, ондар 'ваку пјесму запјеваше: „Збогом остај, Босно, земљо равна ! Наше мајке, ви нас не плачите, наше сеје, ви нас не жалите, наше љубе, ви нас не чекајте ! Ми ћемо се доље иженити црном земљом и зеленом травом. Ај Ваљево, 'вај Краљево пусто наше доље низ Дунаво !“

На „бокарушама“ записао сам ову песму:

По овоме двору бијеломе

љепо ти је стати погледати : повила се лоза позлаћена

и при лози грожђе од шећера ;

1) Војнички гуњци. 2) Црвене ципеле. 3) Опанци.