Браство

182

шност, ћуте и трџе. У њихову похвалу морам рећи да се брижљивије за своју веру и народност старају и од самих Срба, јер је њихов надзорник над школама до мога одласка отворио у самом Сарајеву неких седамдесет нових шкода, а тос тога, што су Аустријанци почели заводити комуналне школе.

Турцима су Аустријанци и ову неправду чинили: затрпавали су гробља, којих има врло много у Сарајеву. Надгробне плоче крадом, ноћу дизали су и носили па их употребљавали на грађење својих зграда; дакле и вређали су им веру не остављајући на миру покојне, и чиниди им материјалну штету, јер плоче на многоме гробу стоје и до хиљаду гроша. Тако су једно гробље близу српске нове цркве затрпали и на њему дигли официрску касину.

Окупација је Турке много изменила. Искусили су и они, шта то значи окрут и самовољан господар, па их невоља приближила Србима, тим више што су Срби у многим приликама стали на браник и за саме Турке против аустријског насиља.

Ж А ж Да завршим окупацијом. Историју ове војне у свој ошширности описали су већ неки страни писци, Ја је нећу цедокупну описивати, јер јој овде није место. Забележићу само оно, што сам чуо од људи, који су те догађаје или својим очима гледади, или су сами у њима важнију улогу играли