Браство

190

то беше она поменута рана, или је себи задао нову, да сачува свој живот. | Шестог Августа у вече стигао је Филиповић под Сарајево и једним метком из топа објавио је евој долазак; Турци му одговоре из тврђавице са, три метка, као да му отпоручују: не бојимо се! Фидиповић — заузевши ноћу висове око Сарајева, — почео је изјутра у шест сати седмог Августа бомбардовати град. Срби су још ноћу оставили своје позиције и посакривали су се по својим кућама. Турци, немајући кад да траже Србе, сами су дочекали нападаче. Било их је око три хиљаде бораца, а од њих су се папупије најљуће бориде. Кад су Филиповићеви топови мадо ућуткади оне старе и дрвене топове на тврђави — турска је војска собом одвукла своје убојне топове кад су порушили многе зграде, међу којима у првоме реду Хаџи-Лојину кућу, и кад су запалили град на више страна, онда заповеди врховни командант Филиповић својој војсци, да улази у град. Ваља ми забележити, да су српске куће скоро са свим поштеђене, из чега се види, да су Аустријанци добро познавали сваки крај Сарајева, и да су знали да се Срби не боре. Једној регименти коњаника би заповеђено, да кроз побуњени град одјури у тврђаву и са свим ућутка топове турске. Од те је регименте једва половина стигла у тврђаву. За тим је почеда наступати пешадија. Отвори се страшна и крвава борба по улицама. Сваку турску кућу морали су Аустријанци отимати, јер