Браство

193

Командара забољела глава, Исмет-пашу и срце и глава, Костан-пашу јако започела, Гашар-агу скоро уморила, Омер-бега на душек свалила, Исмет-пашу у земљицу спрема, Дед-агића у конаку неј'ма, Хаџи-Лоје ниђе ни за војека. Каукџија међу Турке стао, предику им једну малу дао: „ај ви Турци, као горски вуца, „што пустисте љуту Османдију, „да Вас гули и аскер узима,

за бедеље велике бинлуке,

„и отимљу ваше спахилуке ;“ Тек што им је предику свршио, с Османлијом Турке завадио, | Хаџи-Лојо низ коваче сиђе,

у бегову џамију униђе,

па отпаса лакога силаја,

мемку даде танку острагушу. Богу даде и тјело и душу.

Па све Турке он на скупу нађе, селам алећ он њима назива

и све Турке око себе збира: „хајд мо, Турци, скинут командара, „Великога нашег зулумћара !“ Кад су Турци ријеч саслушади, за њиме су хитро похиталди латише се лакога силаја :

БРАТСТВО Гу 18