Браство

194

„сад је с нама и сва права раја, „знаће свијет, што је наша, граја !“ Једном они пазар затворише; сва чаршија редом затворена, а сви Турци листом под силајем, сваки држи руку на силају, Исмет-паши да ос'јеку главу, па пред кршлу они отидоше, преко моста баш Турака доста, па сву кршлу у алку узеше. ж

ж Ж

На неколико дана после освојења Сарајева Филиповић је гонио архимандрита Саву, да састави депутацију од Срба, па да с њоме иде цару у Беч а да му поднесе адресу оданости. Сава се најпре изговарао, да има виђенијих људи и вештијих томе послу. Но Филиповић је одлучно тражио, да се он тога прими, велећи: „Ви морате!“ Сава и опет одбије. Тада се диктатор толико заборавио, да је викнуо, показујући руком кров прозор: „Видиш ли она вешала% Тамо ћеш ти!“ Сава се мирно поклони и оде.

Доказаше после Филиповићу, да је зло урадио, што се завадио с архимандритом, јер Сава као Србин — Грка Антима није нико вермао, ма да је још био владика — много је важио код Орба Сарајлија. Виде то и Филиповић па се и преко воље измири с Косановићем, да не би против себе изазвао све Србе.