Браство

27

Али у нашој чети не бејаше ни водника, ни твог брата ни неког Шапоњића из Самаила.... Ми се одмах кренусмо у четним колонама, пошто су коњичке предстраже већ пре нас измакле. Ишло се тихо без многог разговора, а грла пушчана, су окренута земљи, тако да је месечева светлост падала, на кундаке. Било је тако мирно, да си могао чути како лист с листом и клас с класом разговара.... Ма смо се били упутили преко неке стрмнине, коју су Турци при јучерањем наглем одступању са, земљом изравнали, тако да јој друге жетве неће требати, кад од једном припуцаше неколико пушака, па се опет ућуташе. Мало после тога обрете се у нашој средини водник Радован са своја два друга сви весела лица, из очију им чини ти се песма говори. У то се већ било почело у велико расвитати, а кад се сунце на истоку помолило, његови су се зраци тако таласали по сеничком пољу, да ти је милина било погледати. Ја онога чуда од природне лепоте пикад нисам дотле видео.... Међу тим се наша извидница већ сударила била с турским предстражама, и ми добијемо одмах заповест, да се распемо у бојни ланац. Не треба ни да ти казујем, да се водник и том приликом са својим друговима издвојио у стрељачки ланац. Овом приликом сам се и ја том ланцу придружио.... Ако те у првом реду не згоди пушчано зрно у задњем ће те погодити топовски метак. А некако ти је згодније бити у првим редовима, па ако хоћеш, баш и лакше. Ако се нарочито не окрећеш, ти ћеш пред собом виде-