Браство

26

би ми хтео рећи: Како за њ можеш питати% Зар се овде још не зна за његово јунаштво ;.... Богме ти је он осветлао образ и себи и целој нашој чети. Ваљда сте чули, да је он увек предводио стрелце, у које су највише ишли „мајдаци“ (и тако су нас досељенике из Ст. Србије у Морави звали). Они су знаш из тих крајева, па су им највичнији и били. У једној таквој чарци је опазио он некога Турчина, на кога је имао своју пизму. Кад смо се у вече смирили на преноћишту, водник се јавио на рапорт код пашег командира, поручника Саве и молио га за дозволу, да те ноћи пређе у турски логор с још двојицом и да убије неког Ибра Меховића, како ли му се звао. Веле да се командир био много зачудио тој молби, и да је одговорио, да му се не може одобрити, док за то не јави бригадиру. Али је водник наваљивао и најпосле рекао командиру, да га од смрти неће сигурно постићи већа казна, а он већ ризикује свој живот тиме, што иде право у турски логор. Командир је знао водниково јунаштво. Није шала, знао је за њи бригадир, и наш је батаљон добио већ првих дапа, борбе похвалу, коју је у ствари заслужио ВОДНИК СОкоковић с осталим стрелцима..... Мало за тим Е0мандир је ишао бригадиру, куда је позније дозван и водник, и ми који нисмо били те ноћи на стражи, поспали смо с уверењем, да му се молба неће моћи услишити. Но тек се зорњача помолила, а на целој нашој линији је као у једном минуту засвирала · узбуна. После по сата ми смо били са свим готови,