Браство

25

угасити Скоковића кућу! Па ће се онда сватовати срећно и весело, ма се целог тог дана гладовало... Таким се сновима уљуљкивала старица, па је њима хтела да развесели и охрабри и своју будућу снаху, причајући јој идући у цркву све што је ново чула о њиховом воднику. Радојка је гутала њене речи као и увек, кад је био разговор о Радовану, али јој је данас нешто п сувише било хладно око срца, те се тој пажњи није придруживао уобичајени осмејак љубави, невиности и блаженства, који би се кад и кад тако умиљато засијао на њеном безазленом, па илак тако љупком лицу. Њене нежне девојачке груди је и сувише притискивао и стезао ноћашњи сан, и њој је претешко да га сама носи. Па ипак не сме да га повери тетка Стани, јер се боји, да је и сувише не забрине. А она је лепо и са свим јасно видела црну авет, која их је отргла из најслађег загрљаја, па гурнула њега у једну а њу у другу провалију !

Тог дана су још из јутра били нагрнули рањеници, а пред подне их је било већ толико, да их све од једном нисмо могли превити и распоредити. Срећом је био леп дан, те су једни чекали у ходнику а други у авлији. Ја сам превијао неког Пивљарића из Дракчића. Како је и он био другокласац из нашег батаљона, то је са свим било природно, да најпре запитам за свога брата и за Радована. — Ама је л за водника из наше чете питаш отпочеће он, погледав ме мало зачуђено, као да