Браство

35

скунатори двеста гроша. И о св. Луци год. 1882. на једпом склонитом месташцу пред чича Аксовом кућом, мало подаље од бунара, а уз сам пут освануо је скроман но леп споменичић од простог мрамора. На њему је с обе побочне стране примитивним цртама насликан народни војник с пушком о рамену и сабљом о бедру. Цртеж је тако слаб да би по лицу једва могао распознати, да ли оно представља мушко или женско. Па ипак на капи није изостао ширит ни на јаци две звезде — воднички знаци. То је био један од главних услова при погодбп сликања. На предњој страни се налазио прост натпис „Радован Скоковић водник, пао за отаџбину у рату за ослобођење пред Ојеницом год. 1876“. Тај натпис је диктовала такође тетка, Стана сама без ичијег савета. Идућег пролећа је она набавила једну липову младицу, и ова сад већ као што видите прави приличан хлад споменику. Кроз неколико година ће ту бити велики хлад.... По смрти Радојчиној и баба Мартиној она је прешла у чича Аксову кућу, а оно своје кућице и њивице је уступила другим досељеницима под погодбом, да јој дају годишње три вреће кукуруза и да плате трошак око њена погреба и опела. кад умре. Сад им је давање кукуруза са свим опростила, а они су се за то обавезали, да под липом код Радовановог споменика направе повелику камену клупу за одмарање путницима. Тако ће и за коју годину овде бити све, што у топлим летњим данима

треба уморном путнику: и густ хлад и свежа вода 5%