Браство

па — нема. Јео сам свакојаке траве, пио сам свакојаке лекове, ишао сам у џамије и цркве, али помоћи нигде не нађох. Ето сам већ пожутео као лимун а лека за мене на земљи нема. Дошао сам и питао овдашњег ећима и он ми дао неку торчину, коју пијем више од два месеца, али гроз-

ница не попушта. Видео сам краљицу и морам.

умрети“.

Тако је причао своју невољу Реџа-бег из села Подграђа, гиланске нахије, маја месеца 1880 године у Врањи. У почетку септембра он је умро код звоје куће. Њега су саранили арнауташи Подграђа и враћајући се с гробља међу собом шаптали : Њу несме нико видети. Когод је види, мора умрети ето као Реџа !“

Данашња гиланска нахија звала се у ХТУ веку просто: „лупа.“ Јула месеца 1342 године у Жупи је стигао Богдан Холдивар „краља“ Душана, јавио му за долазак у Србију императора Јована Кантакузена, и повратио га заједно с краљицом Јеленом натраг у Пауне на Косову, јер је краљица била пошла у госте своме брату Александру у Трново. Краљица се вратила у Пауне да „у2ове“ свога крунисаног госта. СО друге стране планине од „Говења“ налази се замак Матеја и у замку славна црква Ов. Госпође „у Црној Гори“ где је најпре краљица, доцније царица и најпосле