Браство

ЛАЗАРИЦЕ

277 < ~ "та “7 Један народни обичај из околине нишке

описао Мих. Ст. Ризнић

Свуда по Старој Србији био је од вајкада _у народу српском обичај: да се на Лазареву Суботу скупи неколико младих девојака, обуку се у лепо одело, окште се цвећем и иду од куће до куће, те певају разне песме и играју: народ их зове „Лазарицама“ или „Лазаркињама“.

У почетку су за Лазарице бирате девојке из најбољих кућа, прве по лепоти и владању у целој околини. Посао свој оне су вршиле вољно и без икакове награде, сматрајући то као верску дужност и почаст. Доцније — кад се у земљи прилике променише — кад сила турска притиште земље српске, и обичај се овај поче да мења. Дуго година, пе_вале су и играле Лазарице у домовима српским крадом, да их не опаве Турци. Дивно одело и свечана опрема морала је да се баци, само да не би грозном Турчину лакомо у очи пало лице младих Лазарица. У место „дивног одијела“ и мирисног цвећа, заодевале су се ћери српске у исцепане