Браство

46

1. Кад улазе у двориште

Летели ми, летели,

Девет реда голуби.

И падоше Џелатину на дворе. Ту не беше Џелатин,

Већ ту беше госпођа;

На сред двора сеђаше,

На сребрну столицу;

Танку свилу предаше,

Ситан бисер низаше,

На грло га врзува.

Џ. Кмету или каквом старешини

Угрин шета по гори

Са злаћеним калпаком,

Са свилену аздеву.

Питују га невесте:

— Ој Угрине, Угрине,

Од куд: тебе жут калпак'

Од куд сјајна аздева! (лента, аздија) Да л' ти царе дарува,

Ја л ти љуба донела

11. Старцу домаћину

Цар Костадин седеја, На високи чардаци, На алови миндери, И на меки јастаци, Куте чизме собува Па алдеви обува,