Браство

47

Опрема се да оди:

На крваву ту војну,

Да војује годину,

Да доведе робињу,

Да му шета кроз двори, Као јелен кроз гору.

17. Баби која има винове и кћери

Мори бабо Дивала,

Је си д' пород имала ' Имам и сад Лазари, Диван пород поносан: Све ћерице, краљице, Све синове банове! Син ти пошо на војну, Моме пошле на воду. Син ти с војске дошаја, Моме нема да дојде! Што би с мому на води: Да л' је змија уједе! И л' ју момче одведе : — Не је змија ујела, Већ гу момак одвеја, Да му по двор послује, Да се с њега милује.

УМ. Момву и девојци. Млад ми Стојан коња игра, Коња игра џидит меће И па Станку погледује.