Браство

сл

историчар, да нестану из кола јевропских парода. Што се то није десило, што живе и што ће живети ваља благодарити здравој народној основи и књижевним борцима, који се јавише крајем прошлог и почетком овога века, да пробуде и ловеду народ бољем животу. Тај тегобни посао отпочет је најпре стручним изучавањем и тумачењем чешког језика ради одрођених Чеха и страних научара, а после се истраживала прошлост и народ учио се ономе што је некада био, и шта опет треба да буде. Знатни су радници на томе послу Адаукт Фогт, Форт. Дурих, Ф. Прохазка, Х. Пелцел, Добровски и други, нарочито чувени Јунгман, Шафарик и Палацки.

Из мртвих васкрсла, чешка је књижевност исполинским кораком напредовала у новије доба. Тешка борба појединих књижевника на' пољу народности и просвете нашла је потпоре у многобројним књижевним удружењима, која чешки народ од срца помаже и тим се све више приближује сретном трепутку, када ће му с правом моћи довикнути знаменитом речју Коменског: „Ти си благословен, чешки народе, ко. се с тобом може поредити“

Да овај закључак није без основе, показује опстанак и развитак „Масе Пди“, књижевног чешког друштва, о коме сам намеран коју више да прозборим, колико због његовог обилатог рада на, пољу чешке просвете и књижевности, толико и зарад угледа, према нашој „Светосавској дружини“ с којом је веома слично и по цељи и по развитку